VINČA-CORPUS

Interaktivna karta i katalog neolitskog Balkana. Jedno nalazište je jedan marker na karti; pojedinačni predmeti — figurine, prozopomorfni poklopci, žrtvenici, modeli kuća, pločice sa znacima, posude, nakit, oruđe i grobni inventar — stoje unutar zapisa o nalazištu, sa slikom gde je slika slobodna i sa vezom ka izvoru gde nije.

Trenutno stanje baze: 686 nalazišta i 15 muzejskih zbirki u 13 država, 8 kultura, 448 predmeta u katalogu, od toga 436 sa slobodnom slikom, sve slike na lokalnom hostingu. Tačni brojevi posle svake izmene stoje u IZVESTAJ.md, koji se generiše iz baze.

Pokretanje

Aplikacija je statična — nema build koraka, nema servera, nema zavisnosti u prikazu osim Leafleta sa CDN-a. Dovoljno je otvoriti index.html. Za lokalni server:

npm start          # http://localhost:4173

Provera cele baze i prikaza:

npm install        # samo jsdom, za smoke test
npm run check      # lint + manifest slika + provera integriteta + smoke test

Šta je gde

Putanja	Šta radi
index.html	Skelet stranice: gornja traka, filteri, četiri prikaza, panel detalja, lightbox
css/styles.css	Cela tema; oblici markera, mreža galerije, tabele kao kartice na telefonu
js/core.js	Shema zapisa i sva metapodatkovna definicija: kulture, tipovi nalazišta, tipovi predmeta, opsezi obima zbirke, licence
js/data-*.js	Baza, po kulturama i regionima; svaki fajl samo dopisuje u window.VINCA.sites
js/data-zbirke.js	Muzejske zbirke bez dokumentovanog nalazišta, na koordinati muzeja
js/data-images.js	Generisano. Manifest lokalnih slika iz img/; ne uređivati ručno
js/app.js	Karta, filteri, galerija, tabele, panel detalja, lightbox, izvoz
js/translit.js	Ćirilica/latinica sa tri sloja zaštite stranih oblika
tools/build-report.js	Provera integriteta baze i generator IZVESTAJ.md
tools/scan-images.js	Čita img/, piše js/data-images.js
tools/check-commons.js	Proverava da nazivi fajlova sa Commons-a stvarno postoje (traži internet)
tools/harvest.py	Preuzima slike sa Commons-a po kuracionom spisku, seče vitrine na pojedinačne predmete i dopisuje IZVORI.txt — v. tools/ZETVA.txt
tools/smoke-test.js	Pokreće app.js u jsdom-u sa Leaflet stubom i proverava prikaz
img/	Lokalne slike, po folderima nazvanim identifikatorom nalazišta — v. img/UPUTSTVO.txt

Obim baze

Osam kultura. Vinčanska je jezgro; ostale su tu zato što se vinčanska plastika ne može čitati sama — ono što je na njoj posebno vidi se jedino u poređenju.

Ključ	Kultura	Trajanje	Prostor
vin	Vinča–Turdaș	5400–4500. p.n.e.	Srbija, Banat, Erdelj, Kosovo, sever Makedonije, istočna Bosna
sta	Starčevo–Körös–Criș	6200–5300. p.n.e.	Srbija, Vojvodina, Mađarska, Rumunija, Bosna, Hrvatska, Makedonija
lep	Lepenski Vir i đerdapski krug	9500–5500. p.n.e.	Đerdap, srpska i rumunska obala
but	Butmir	5100–4500. p.n.e.	centralna Bosna, Neretva
ham	Hamangia	5250–4500. p.n.e.	Dobrudža, Rumunija i Bugarska
cuc	Cucuteni–Tripolje	5050–3500. p.n.e.	Rumunija, Moldavija, Ukrajina
kar	Karanovo–Gumelnița–Kodžadermen	4700–3900. p.n.e.	Bugarska, južna Rumunija
vuc	Vučedol	3000–2200. p.n.e.	Slavonija, Srem, zapadna Panonija, središnja Bosna, istočne Alpe

Shema zapisa

Puna dokumentacija polja stoji u komentaru na početku js/core.js. Skraćeno:

{
  id: 'vin-001',                     // jedinstveno; prefiks je ključ kulture
  name: 'Vinča — Belo Brdo',         // oblik uobičajen u literaturi
  local: 'Винча — Бело брдо',        // izvorni oblik (opciono)
  culture: 'vin',                    // vin | sta | lep | but | ham | cuc | kar | vuc
  phase: 'Vinča A–D',                // lokalna periodizacija
  from: -5400, to: -4500,            // apsolutni okvir, NEGATIVNE godine
  country: 'Srbija',
  region: 'Grad Beograd, Grocka, desna obala Dunava',
  lat: 44.7561, lon: 20.6156,
  conf: 'visoka',                    // pouzdanost UBIKACIJE, ne datovanja
  sitetype: 'naselje',               // naselje | tel | nekropola | pecina | svetiliste | ostava | zbirka
  digs: 'Miloje Vasić 1908–1934; …',
  museum: ['Narodni muzej u Beogradu', '…'],
  nfig: 1200,                        // približan broj objavljenih figurina; 0 = nepoznato
  desc: 'Opis zbirke i konteksta nalaza…',
  finds: [                           // pojedinačni predmeti; OPCIONO
    {
      fid: 'vin-001-a',              // mora počinjati identifikatorom nalazišta
      title: 'Antropomorfna figurina sa maskom',
      type: 'antropomorfna',         // ključ iz META.findtypes
      material: 'pečena zemlja',
      h: 15.5,                       // visina u cm (opciono)
      dating: 'Vinča B2, oko 4800. p.n.e.',
      museum: 'Narodni muzej u Beogradu',
      inv: 'inv. 1234',              // opciono
      img: 'img/vin-001/figurina-01.jpg',   // lokalna putanja
      srcUrl: 'https://commons.wikimedia.org/wiki/File:…',   // odakle je slika
      credit: 'Wikimedia Commons',   // OBAVEZNO
      license: 'CC BY-SA'            // OBAVEZNO, ključ iz META.licenses
    }
  ],
  src: ['Vasić, M. 1932–1936. Preistoriska Vinča I–IV', '…'],
  wiki: 'https://sr.wikipedia.org/wiki/…'   // opciono
}

finds je opciono i to je namerno. Figurina iz evropskog neolita ima na desetine hiljada, a fotografija pod slobodnom licencom ima nekoliko stotina. Da je predmet bio jedinica zapisa, karta bi prikazivala ne rasprostiranje plastike nego rasprostiranje fotografa. Zato nalazište ulazi u bazu i sa samim opisom zbirke, brojem objavljenih figurina i literaturom.

Predmeti požnjeveni sa Commons-a (v. niže) ne pišu se u finds uopšte — oni ulaze kroz IZVORI.txt u svom folderu i aplikacija ih pridružuje nalazištu iz manifesta. Rukom se u finds upisuje samo predmet kome se dodaje ono što na fotografiji ne stoji: visina, faza, literatura, unakrsna referenca.

Muzejske zbirke bez nalazišta

Za veliki deo najlepših predmeta ovog kruga zna se samo u kojoj su vitrini. Stara iskopavanja nisu vodila terenske dnevnike, a stariji muzejski inventari upisuju kulturu bez lokaliteta. Takav predmet ima dva puta pred sobom: da bude pripisan „najverovatnijem" nalazištu, i tada karta tvrdi položaj koji nije dokumentovan, ili da stoji na koordinati muzeja koji ga čuva, gde je tvrdnja tačna. Katalog bira drugo — zapis sa sitetype: 'zbirka' u js/data-zbirke.js, na koordinati zgrade muzeja, sa isprekidanim markerom drugačijeg oblika i sa nfig: 0, jer zbirka nije nalazište. tools/build-report.js ih prebrojava odvojeno od nalazišta, pa naslov nikad ne kaže „145 nalazišta" kada je petnaest zapisa muzej.

Zato je marker u Klivlendu i Beču na karti neolitskog Balkana ispravan, a ne greška: to je jedino dokumentovano mesto tih predmeta.

Licencni režim slika

Pravilo je jedno i sprovodi se automatski: nijedna slika bez polja credit i license. tools/build-report.js prekida rad i vraća izlazni kod 1 ako slika nema autora, ako licenca nije jedan od ključeva iz META.licenses, ili ako predmet sa zaštićenom licencom ipak nosi sliku.

Dva kanala:

1. Lokalna slika u img/<id-zapisa>/, uz IZVORI.txt u istom folderu i npm run images. Ovo je pravilo — sve slike u bazi stoje lokalno, pa aplikacija radi i bez interneta i ne zavisi od preimenovanja fajlova na Commons-u. IZVORI.txt uz svaku sliku nosi autora, licencu i adresu izvora, tako da je poreklo vidljivo u lightboxu. Postupak je opisan u img/UPUTSTVO.txt, a masovno preuzimanje u tools/ZETVA.txt.
2. Samo veza ka izvoru, za predmete čija je fotografija pod punom autorskopravnom zaštitom: license: 'zaštićeno' i srcUrl ka muzejskoj stranici, bez polja img. Kartica u galeriji ostaje — nosi opis, mere, inventarski broj i vezu — jer bi baza inače prikazivala samo ono što je slučajno slobodno.

Polje commons sa nazivom fajla i daljinskim prikazom shema još razume, i npm run commons proverava da takvi fajlovi postoje, ali se više ne koristi: prvobitnih osamdeset jedna daljinska veza preseljena je u img/.

Da je predmet star sedam hiljada godina ne znači da je fotografija tog predmeta slobodna. Predmet je javno dobro, fotografija je delo sa sopstvenim autorom i sopstvenim rokom zaštite.

Kako se dodaje nalazište

1. Otvori odgovarajući js/data-*.js — po kulturi i regionu — ili napravi novi i dopiši ga u index.html pre js/data-images.js.
2. Dodaj zapis po shemi iznad. Identifikator ide u nastavku niza; blokovi po stotinama razdvajaju regione unutar kulture (vin-0xx Srbija, vin-1xx Rumunija, vin-2xx jug i zapad). Blok vin-0xx je popunjen, pa dopunski popis srpskih nalazišta ide od vin-500 naviše, po slivovima: vin-5xx Podunavlje, Braničevo, Beograd i severna Šumadija; vin-6xx Velika i Zapadna Morava; vin-7xx Vojvodina; vin-8xx Podrinje i Kolubara; vin-9xx Južna Morava, Timok, istočna Srbija i Kosovo. Postojeći identifikatori se ne pomeraju.
3. Ako se u opisu poziva na drugo nalazište, navedi ga kao (v. vin-101) — build-report.js proverava da takav identifikator postoji.
4. Pokreni npm run check. Alat proverava jedinstvenost identifikatora, poznate ključeve kulture, tipa nalazišta i pouzdanosti, brojnost i opseg koordinata, red from < to unutar hronološkog obuhvata iz core.js, neprazna obavezna polja, licence svih slika i unakrsne reference — pa onda pokreće i prikaz u jsdom-u.
5. Ako predmet dobija sliku, ona ide u img/<id>/ uz red u IZVORI.txt, pa npm run images. Ako se zna samo muzej a ne nalazište, zapis ide u js/data-zbirke.js sa sitetype: 'zbirka', a ne u nalazište.

Preslovljavanje

Baza je pisana latinicom i puna je stranih latiničnih oblika koje preslovljavanje ne sme da pokvari. Zato prikaz ima tri sloja zaštite, opisana u komentaru na početku js/translit.js:

1. Citatna polja ostaju latinicom u celosti — naziv nalazišta, izvorni oblik, faza, iskopavanja, naziv predmeta, muzej, inventarski broj, datovanje, autor fotografije, licenca i bibliografija nose u DOM-u atribut data-lat. To je i uobičajena praksa srpskih naučnih izdanja.
2. Reč koju srpska azbuka ne može da zapiše ostaje latinicom — svaka reč sa q w x y ili sa dijakritikom van č ć đ š ž: Turdaș, Parța, Cernavodă, Tărtăria.
3. Imenovani izuzeci za strane reči pisane samo srpskim slovima — Cucuteni, Hamangia, Durankulak. Spisak STRANE_REČI se dopunjuje po potrebi i sam se dopunjuje iz polja local u bazi.

Uz to, rimski brojevi (Karanovo V–VI, Butmir I–III) ostaju latinicom, jer bi inače postali „Караново В–ВИ".

Izvoz podataka u CSV, JSON i GeoJSON uvek daje latinicu, jer čita iz baze a ne iz prikaza.

Ograničenja

Ovo je istraživački alat, ne konačan naučni katalog. Broj figurina po nalazištu je približan i preuzet iz objavljenih izveštaja, koji su međusobno neuporedivi po kriterijumima — Vasić je početkom XX veka beležio plastiku zajedno sa tegovima i kalemovima, savremene objave razdvajaju kategorije. Koordinate nisu merene na terenu; polje conf kaže koliko su pouzdane. Pripisivanje predmeta fazi unutar kulture prati objavu i nije proveravano nezavisno. Puna metodološka napomena je u prikazu Metodologija u samoj aplikaciji.

Većina nalazišta u dopunskom popisu (vin-5xx i naviše) poznata je isključivo iz rekognosciranja: bez iskopavanja, bez objavljene plastike i, što je za kartu najvažnije, bez objavljene koordinate. Za njih je uzeta koordinata sela, conf je niska, a u opisu izričito stoji da tačka nije položaj nalazišta. Takav zapis kaže „ovde negde u ovom ataru", ne „ovde". Kandidati za koje ni selo nije bilo moguće jednoznačno odrediti nisu unošeni. Polje museum nosi vrednost „nije objavljeno" tamo gde izvor ne kaže gde je prikupljena građa deponovana — i to je podatak, ne popuna.

Oko četvrtine predmeta nema ni datovanje ni inventarski broj, jer je fotografija sve što o njima postoji. Ušli su namerno, pošto je alternativa bila izostaviti ih, ali IZVESTAJ.md ih prebrojava u sažetku pa se veličina te praznine vidi. Naslov takvog predmeta opisuje šta se na slici vidi i ne tvrdi ništa više.

Licenca

Tekst i podaci: CC BY 4.0. Slike: svaka pod svojom licencom, navedenom kod predmeta i u IZVESTAJ.md.